EGZAKTA MEDIKA - Neuropsihijatrija

Neuropsihijatrija

Neurologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem oboljenja mozga, kičmene moždine, perifernog nervnog sistema i mišića.

​Psihijatrija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem psihičkih smetnji i poremećaja, kao i poremećaja funkcije centralnog nervnog sistema, uzrokovanih psihološkim, socijalnim i biološkim (organskim) faktorima.

​Veliki broj neuroloških i psihijatrijskih poremećaja zahteva integralni neuropsihijatrijski pristup u dijagnostici i lečenju.

Anksioznost, strahovi

Anksioznost, teskoba je strah bez jasnog razloga, stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto loše dogoditi, uz psihomotornu napetost, unutrašnji nemir, razdražlivost, vegetativnu nestabilnost i često poremećeno spavanje. Može biti psihološkog i organskog uzroka, ali i izazvana i mnogim telesnim i duševnim bolestima, lekovima i drogama. Ukoliko ometa funkcionisanje ličnosti, moze se uspešno lečiti psihoterapijski i lekovima kod neuropsihijatra i psihologa/psihoterapeuta.

Snovi – analiza

​Analiza snova je zlatni put u nesvesno, kako je Frojd govorio. Stručnjaci za analizu i tumačenje snova (neuropsihijatri, psihijatri, psiholozi) koristeći simboliku događanja u snovima mogu iznaći skrivene emocionalne konflikte kod određene ličnosti. Na taj način se uspešnije pristupa lečenju psihičkih smetnji koje pacijent ima.

Hipnoza

Medicinska ili lekarska hipnoza je metoda koja Vam pruža mogućnost da na potpuno prirodan i neškodljiv način postignete emocionalnu i vegetativnu ravnotežu. Hipnotičkom regresijom se mogu ponovo iz nesvesnog u svesno dovesti i obraditi emocionalne traume i konflikti.

Autogeni trening

Autogeni trening je vrsta autohipnoze, samostalnog vođenja autorelaksacije, pri čemu dolazi do sužavanja svesti i oslobađanja organizma za vegetativno, automatsko, nesvesno, uravnoteženje poremećenih funkcija i rada unutrašnjih organa. Potiče od nemačkog psihijatra H.J. Schultza, a tehniku je unapredio Prof. W. Dogs. Psihoterapijski je lek izbora kod psihosomatskih i vegetativnih poremećaja.

Bolesti zavisnosti

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od psiho-aktivnih supstanci (droga), nikotina, alkohola, hrane, igrica, kockanja, seksa, itd. je posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje organizma koje nastaje delovanjem sredstva koje stvara zavisnost na organizam i reakcije organizma na njega. Karakteriše ga doživljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima supstanca ili povremeno ili redovno praktikuje ponašanje koji stvara zavisnost. Namera, želja, žudnja zavisnika je da doživi zadovoljstvo nakon uzimanja supstance ili praktikovanja određenog ponašanja, ili da izbegne teške neugodnosti koje nastaju neuzimanjem droge (apstinencijski sindrom).

Demencije

Demencije se definišu kao stečeno narušavanje kognitivnih funkcija (pamćenja i mišljenja), ali i govora, čulnih funkcija, motorike i ponašanja, koje zajedno sa promenama ličnosti mogu poremetiti profesionalnu aktivnost i socijalnu efikasnost pacijenta. Demencije imaju veliki broj različitih uzroka i veliki broj tih sindroma je lečiv tj. reverzibilan.

Depresije

Depresija ili patološko tugovanje kao najčešće simptome ima bezrazloznu tugu, strah, nesanicu i osećanje krivice. Depresije se uslovno mogu podeliti na reaktivne, koje su najčešće psihološkog karaktera i nastaju posle gubitka, razdvajanja, stresnog događaja a paradoksalno nekada i nakon postignutog uspeha, i endogene, koje su biološkog karaktera i posledica su biohemijskih i endokrinoloških poremećaja u mozgu i organizmu. Veliki broj depresija posledica je telesnih bolesti, na primer smanjene funkcije štitaste žlezde, infekcije, zapaljenja ili lekova koji se koriste za lečenje bolesti drugih organa i sistema (antihipertenzivi, sedativi itd.).

Nejasni simptomi i dijagnoze

​Veliki broj pacijenata se obraća lekaru, jer se oseća loše ili ima različite, promenljive i nejasne simptome nekog poremećaja. Veliki broj tih nejasnih stanja ima svoj psihološki, telesni ili socijalni uzrok, te je neophodno napraviti preglede u konsultaciji sa dobrim lekarom opšte medicine odnosno neuropsihijatrom, radi iznaženja pravog uzroka i ciljanog lečenja poremećaja.

Epilepsije

Epileptični napadi kao simptom ili znak su posledica preterane ili abnormalne aktivnosti – razdraženja nervnih ćelija u mozgu, a uzroci mogu biti u samoj moždanoj kori, van mozge u organizmu i u spoljnoj sredini. Kod nekih ljudi epilepsija nastaje kao kao posledica povrede ili zapaljenja mozga i moždanica, moždanog udara, tumora mozga, zloupotrebe droge i alkohola, itd.
Nakon dijagnostičkih postupaka (anamneza, pregledi, EEG, MR mozga, holter EEG, video EEG) napadi mogu kontrolisati lekovima u oko 70% slučajeva. Kod onih pacijenata čiji napadi ne reaguju na lekove, dolazi u obzir i neurohirurška intervencija.

Fobije

​Fobije predstavljaju oblik anksioznosti/straha koji se strukturiše i vezuje za određene situacije, objekte, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobični strah su svesne da je on nerealan, ali sve čine da provocirajuću situaciju ili objekat izbegnu. Leči se psihoterapijom i lekovima.

Glavobolje

Glavobolje su simptom velikog broja bolesti koje zahvataju glavu, vrat, ali i niza telesnih oboljenja, povreda, infekcija, trovanja, sunčanice, itd. Zbog velikog broja uzroka glavobolja, neophodno je obratiti se iskusnom neurologu/neuropsihijatru koji će napraviti plan dijagnostike, konsultovati ostale lekare, napraviti snimke, utvrditi dijagnozu i predložiti odgovarajuće lečenje.

Halucinacinacije

Halucinacije su obmane čula, koje za razliku od iluzija gde postoji izvor čulne draži, nastaju u mozgu bez odgovarajuće objektivne čulne stimulacije. Javljaju se u posebnim situacijama i stanjima kao što su: velika emotivna napetost, umor, nesanica, stanja intoksikacije, infekcije, trovanja, povreda, psihotičnih poremećaja, dejstva lekova i droga, itd. Najčešće su vizuelne (vidne) i akustične (sliše) halucinacije, mada se mogu javiti i u ostalim čulima. Neophodna je konsultacija iskusnog neuropsihijatra i drugih specijalista zavisno od uzroka halucinacija.

Bolna stanja (hronični bolovi)

Hronični bol ili bolno stanje je svaki bol koji traje više od šest meseci. Izazvan je organskim ili psihičkim uzrocima. Često ga prate psihološke smetnje, kao što su anksioznost, depresija i gubitak samopouzdanja. Bolna stanja su često izazvana oboljenjima glave, kičme i zglobova, bolovima u leđima ili mišićima, lošim držanjem, bakterijskim i virusnim infekcijama ili bolestima zavisnosti. Hronični bol više pogađa žene, a najčešća vrsta hroničnog bola je hronični bol u leđima.

„Burn out” sindrom (izgaranja, iscrpljenosti)

Sindrom izgaranja na poslu se javlja kod ljudi koji rade veoma mnogo i na rizičnim i odgovornim radnim mestima (hirurzi, policajci, novinari, piloti, itd.) i manifestuju se gubitkom koncentracije, poremećajem spavanja, razdražljivošću, gubitkom motivacije, depresijom, itd. Neophodno je obraćanje neuropsihijatru nakon sistematskog lekarskog pregleda.

Košmarni snovi

Noćne more ili košmarni snovi se javljaju u fazi spavanja u kojoj sanjamo (REM spavanje). To su uznemiravajući snovi koji se mogu vezati za preživljeno traumatično iskustvo. Ovaj poremećaj u spavanju se ponekad javlja u sklopu infekcije respiratornih puteva (zapušen nos), kao posledica korišćenja alkohola i droga (marihuana, ekstazi, heroin), zatim nekih telesnih bolesti, uzimanja nekih lekova, kao što su: levo-dopa, dopaminski agonisti, beta-blokeri, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, jedan broj hipnotika, statini i antiholinergici. Noćne more ne ugrožavaju zdravlje, ali remete spavanje i psihičku stabilnost. Nakon utvrđivanja uzroka, pristupa se ciljanom lečenju.

Nesvestice

Nesvestica se opisuje kao omaglica, „zacrnjivanje pred očima” ili osećanje pretećeg onesvešćivanja. Nastaje zbog naglog smanjenja priliva krvi u mozak zbog pada ili skoka krvnog pritiska, zamora, malokrvnosti, infektivnog stanja, srčanih aritmija, dejstva nekih lekova, itd. Može doći i do potpunog gubitka svesti – kolaps, sinkopa, epileptični napad. Treba ispitati sve uzroke i preduzeti odgovarajuće lečenje.

Menadžerski sindrom

Menadžerska bolest, kao klinički entitet novijeg datuma, i posledica je savremeno prebrzog načina i javlja se kao skup simptoma i znakova usled obolevanja menadžera i svih ljudi sa sličnim psihofizičkim opterećenjima (ljudi na rukovodećim mestima, poslovni ljudi, bankari i ljudi na poslovima visokog rizika i tempa rada kao što su kontrolori leta, hirurzi, novinari i ljudi koji rade na berzama).

​Prvi simptomi i znaci poremećaja funkcija zdravlja u pravcu razvijanja procesa menadžerskog sindroma jesu: poremećaj spavanja, znojenje ruku, nelagodnost u grudima (najčešće u vidu stezanja, pritiska, težine, proboda, tištanja i slično), glavobolja, nervoza, vrtoglavica, nesvestica, razdražljivost, nagle promene krvnog pritiska i brojni i različiti drugi znaci nadraženosti neurovegetativnog sistema.

Neurovegetativna distonija

​Predstavlja neravnotežu u funkcionisanju vegetativnog nervnog sistema, koji inače nesvesno upravlja funkcijom svih naših unutrašnjih organa (srca, pluća, želuca, creva, bešike, polnim funkcijama). Ne preduzimanje mera za stabilizaciju vegetativnog nervnog sistema, može kasnije dovesti do pravih psihosomatskih bolesti. Leči se psihoterapijski (hipnoza, autogeni trening) i lekovima.

Poremećaji ponašanja

​Svako ponašanje (kod dece, odraslih, starih) koje odstupa od prosečnog ponašanja za određenu individuu, kulturu, religiju, geografsko područje, a razvija se neočekivano i bez vidljivog uzroka, zahteva konsultaciju neuropsihijatra.

Nesanica i drugi poremaćaji spavanja

​Nesanica (nemogućnost uspavljivanja, česta noćna budjenja i rano jutarnje buđenje) koja traje duže vremena zahteva konsultaciju neuropsihijatra, ispitivanje psiholoških i telesnih uzroka, i izbor odgovarajuće terapije. Koristi za pecizniju dijagnostiku i registrovanje celonoćnog spavanja (polisomnografija, PSG) ili 24-časovni holter EEG.

Poremećaji pamćenja i učenja

Smetnje upamćivanja i prisećanja naročito nedavnih sadržaja i događanja, traže konsultaciju neuropsihijatra i neuropsihologa. U nekim slučajevima uzroci su psihopatološki (anksioznost, depresivnost), ali i različiti telesni poremećaj i bolesti (povrede, trovanja, infekcije, bolesti krvni sudova, hormonski poremećaji, hipovitaminoze, itd.)

Prisilne misli i radnje (OKP)

Stalno nametanje neprijatnih misli i/ili ponavljanje iste radnje (na pr. stalno pranje ruku) može biti poremećaj prolazne prirode naročito kod dece, ali i deo ili uvod u ozbiljniji psihički ili moždani poremećaj. Potrebna je konsultacija neuropsihijatra.

Psihoze

Psihoze su stanja izmenjene svesti u kojima čovek gubi kontakt sa realnošću, nesuvislo se ponaša i govori, ima pogrešno opažanje, dezorijentaciju, strah, i nesanicu. Zbog straha, osećanja ugroženosti ili halucinacija, na mahove može biti agresivan. Uzroci su obično organski tj. prate neke telesne poremećaje – intoksikacije (posebno droge!), infekcije, povrede, metaboličke poremećaje, hormonske smetnje, nuspojave lekova, encefalite, povrede mozga, epilepsije, itd. Utvrđivanjem uzroka, više ili manje danas se uspešno leče ili kontrolišu. Obavezno se javiti neuropsihijatru, a često je potrebno i bolničko ispitivanje i lečenje u prvoj fazi.

Psihoorganski poremećaji

Psihoorganski poremećaji su poremećaji moždanih funkcija (opažanja, mišljenja, pamćenja, govora, orijentacije, motorike) izazvani poremećajima u samom mozgu (infarkti, upale, povrede) ili u organizmu (infekcije, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti jetre i bubrega, metabolički poremećaji, hormonske smetnje, loša ihrana, hipovitaminoze, trovanja, itd). Javljaju se i kod mladih i kod starih. Konsultacijom neuropsihijatra i utvrđivanjem uzroka se relativno uspešno leče i stabilizuju.

Razvojni poremećaji

Spektar poremećaja ili kašnjenja u psihomotornom razvoju dece, obično izazvan povredom CNS na rodjenju, ali i infekcijama i drugim uzrocima pre i posle rođenja. Neophodna je kompletna funkcionalna dijagnostika od strane neuropsihijatra, defektologa i psihologa, i rano započinjanje stimulativnog habilitacionog ili rehabilitacionog programa. Rani početak rehabilitacije garantuje veći uspeh.

Tikovi

Tikovi su kratki, brzi nevoljni pokreti kapaka i mišića lica i vrata, ali i mišića ruku i nogu. U stanjima napetosti, strah i nervoze su jače izraženi. Kod dece mogu biti prolazna pojava. Mogu imati psihički uzrok, ali organske poremećeaje nervne funkcije na pr. posle povrede na rodjenju, druge povrede glave i mozga, enecfalitisa, posle žutice novorođenčeta, slabost vida, konzumiranje droga (ekstazi), itd. Konsultacija neuropsihijatra i psihologa je potrebna, ali često i oftalmologa.

Psihosomatski poremećaji

Psihosomatski poremećaji se mogu javiti u svim organskim sistemima i posledica su dugotrajne psihičke (emocionalne) napetosti koja je izazvala poremećaj funkcije (disfunkciju) ili oštećenje (leziju) nekog organa. Primeri su: čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, gastritis, kolitis, esencijalna hipertenzija, bronijalna astma, atopični dermatitis, itd. Rešavaju se obraćanjem neuropsihijatru i odgovarajućem specijalisti za telesnu bolest (internisti, dermatologu, itd.)

Povrede glave

Povrede glave nastale mehaničkom tupom silom se dele na kontuzije (nagnječenja) lobanje i lica (bez gubitka svesti), komocije (potres) mozga sa gubitkom svesti i kontuzije (nagnječenja) mozga sa gubitkom svesti i fokalnim neurološkim ispadima. Akutno ih rešava neurohirurg, a posledice povrede glave ispituje i leči neuropsihijatar i neuropsiholog.

Moždani infarkt („šlog”)

Krvarenje u mozgu ili začepljenje krvnog suda u mozgu (embolija ili tromboza) uzrokuju nedostatak kiseonika u delu moždanog tkiva (ishemiju) i kao posledica to tkivo izumire tj. nastaje infarkt mozga (šlog od nem. Schlag tj. udar). Zavisno da li je ishemija prolazna (TIA) ili trajna (infarkt) i koji je deo mozga pogođen nedostatkom kiseonika, doći će do prolaznog ili stalnog poremećaj funkcije za koje je taj deo mozga zadužen. Kao posledice se javljaju vrtoglavice, slabosti ili oduzetosti lica, dela tela ili polovine tela, gubitak vida, sluha, itd. Rešava ih urgentni neurolog i urgentni neuroradiolog, kao i neurohirurg (posebno prskanje moždane aneurizme). Posledice šloga leči neuropsihijatar, fizijatar, fizioterapeut i logoped.

Vrtoglavice

Prisutan je osećaj kretanja ili okretanja (vertigo) predmeta oko pacijenta ili osećaj okretanja samog pacijenta oko sebe, često praćen mučninom i povraćanjem. Nekada je to samo osećaj zanošenja, lebdenja, plutanja, osećanje gubitka ravnoteže ili nestabilnosti. Izazvani su poremećajem centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu (labirint), smetnjama cirkulacije u glavi, oboljenjima u mozgu, srčanim smetnjama. Ispitivanje je kod ORL specijaliste, neurologa i kardiologa.

Hipohondrijaza (Nejasni i nepoznati uzroci bolesti, Neutvrđene i neistražene bolesti)

​Hipohondrijaza ili uobražavanje neke bolesti (“uobraženi bolesnik”) je bolje nazvati poremećajima kojima nije utvrđen uzrok i koji nisu adekvatno lečeni. Potrebno je da se pacijent obrati nakon sistematskog pregleda, iskusnom neuropsihijatru koji će pružiti odgovarajuća objašnjenja za tegobe i smetnje i pomoći u njhovom rešavanju i lečenju.